MOTO NGANTOK BLOG

Nikada nisam  pjevala sa  četkom u ruci  ispred ogledala, nije  mi padalo na pamet.Možda zato što sam već provjerila da ono što čujem ja i ono što čuju drugi nikako nije isto i da ja bezobrazno navijam za sebe! Od toga sam odustala već u vrtićkoj dobi. Uostalom i glas mi je već u toj  dobi bio"kao iz bureta" što je bilo pomalo neobično  za  slatko ,pleteničasto derište ali su mi to rekli tek u pubertetu. Prigodno.
Mama je radila. Kad više nisam išla u prokleti vrtić(o toj temi moram pisati), čuvala nas je -teta- koja nije ostavila neka sjećanja u meni, više se sjećam sebe u maminoj sobi kraj otvorenog ormara i veeelikog ogledala. E, to je bilo uživanje, to je bila zabava, bezbriga!

Haljine  i haljinice,kostimi i suknjice, šuštavi taft i nježna svila,  šareni pamuk i tada vrlo moderan  najlon! Još pamtim neke posebne komade zbog kojih sam stradavala  jer sam "opet  kopala po ormaru" ali ja ni danas tome ne mogu odoljeti a kamoli onda. Svaka je žrtva bila opravdana i laka! To je bio moj  prvi susret sa modom!